* * *

 Aгресија НАТО-а против Југославије 1999.године, "наранџасте револуције" у Украјини и Грузији, продор северноатлантског пакта на Балтик, исток и у централну Азију, нова америчка нуклеарна доктрина, америчко одустајање или чак отворено кршење већ потписаних споразума о разоружању, као и планови Вашингтона око антибалистичке ракетне одбране у Европи, све то довело је до стратешког војног заокрета Русије.

 На западу је руско војно буђење дочекано као стратешко изненађење, јер Запад је у последњих десетак година навикао на "зимски сан" руске војне моћи и зато сада сваки покрет руских оружаних снага у отвореном међународном простору, на води или у ваздуху тумаче као претњу. Заправо, Запад је шокиран појавом руских подморница у Медитерану и руских стратешких бомбардера на Пацифику, иако је управо Запад "заслужан"за крај руског "војног сна"

 Нешто раније, Москва се одрекла идеологије и комунизма, прешла је на капиталистички начин привређивања, отворила врата страном капиталу, демократизовала своју политичку сцену, пружила Западу сву могућу помоћ у борби против тероризма и за све то и даље је била суочена са "револуцијама" и америчким амбицијама на простору бившег Совјетског Савеза. Русију су неки моћни кругови на Западу и даље гледали и третирали као непријатеља. После распада СССР-а тај је простор на основу прећутног споразума између Москве и Запада сматран својеврсном канонском територијом Русије.

 То је нарушено догађајима у Грузији и Украјини и Москва је то протумачила као геополитички џихад покренут по истом геополитичком обрасцу. Било је јасно да САД успостављају контролу над простором бившег Совјетског Савеза, да Американци спонзоришу, организују и усмеравају дезинтеграционе процесе. А онај ко контролише Евроазију контролише и цео свет.