недеља, 3. фебруар 2013.

* * *

Да за тренутак оставим господина Кристифора Кокeра, аналитичара, а вратићу му се у току наредних дана.
Да само споменем састанак чувеног Билдерберг клуба у Вуљагменију код Атине где је донета одлука маја 2009. године ДА РУСИ НИ ПО КОЈУ ЦЕНУ НЕ СМЕЈУ ДА ПОВЕЋАЈУ СВОЈЕ ГАСНО ПРИСУСТВО У ЕВРОПИ. Тада је убрзо у Истамбулу потписан коначан споразум о градњи "Набука" коме је присуствовао и Жозе Мануел Барозу, председник европске комисије као и премијери Аустрије, Мађарске, Бугарске, Румуније и Турске. Највећи бисер на овом потписивању била је чињеница да нису потписнице биле и земље које тај гас поседују и треба да га испоруче. Логика Сједињених Америчких Држава је била да кад им тај гас устреба једноставно упадну у те земље , промене режиме и запоседну изворе тог енергента. Међутим, ове земље уопште нису биле заинтересоване за пројекат "Набуко" јер сасвим добро зарађују од продаје гаса Кини, Ирану, Северној Кореји и другим земљама. Бројна гасна налазишта у Азербејџану, Казахстану и Туркменији претходно су закупили Руси и то на неколико деценија унапред. Пошто су ове земље биле у саставу Совјетског Савеза то Руси на тим просторима имају безброј војних база и упоришта.
Кад њега нису средили, Путин је одлучио да своје противнике дослобно научи памети па нека кошта колико кошта. Пројекат Јужни ток је завршен у рекордном року и његова изградња је, као што знамо, почела...

Нема коментара:

Постави коментар