* * *

Господин Кристифор Кокер је истакао да се вођење рата против земаља које имају нафту, то јест ефекти, најбоље виде у Ираку, када су "ослободиоци" покушали да пацификују локално становништво. Како је то урађено најбоље се види а и познато је јавности јер је сваки пут половина града који се "ослобађа" сравњена са земљом. Рецимо, за освајање једне џамије Американцима је било потребно 16 сати да уз помоћ тенкова и свих чуда технике, ето, пацификују ту џамију рушећи је до темеља.
Америка се на овом примеру, а било их је пуно, упустила у вечну мисију наметања мира за који је Џорџ Буш рекао својим сународницима да ће трајати до краја њихових живота и живота њихових потомака.
Ако пратимо господина Кокера, онда се из његових књига види да је једина вредност рата у томе да донесе политички резултат. Јер, рат мора служити циљевима државе у чије име се ратник бори, не водећи рачуна о борцима с једне и друге стране.