* * *

 Америчка концепција "велике Централне Азије" усмерена је на одвајање бивших совјетских република Средње Азије од Русије и у себе укључује и Авганистан. Но, после неуспеха тзв. "обојених револуција" у Киргизији и Узбекистану, САД су замениле стратегију у овом региону. Другим речима, САД овде примењују кинески образац утицаја - тј. економски, па намеравају да створе јужни међународни енергетски транспортни коридор из Централне Азије до обала Индијског океана. На тај начин, енергенти из овог региона би заобишли Русију и Кину, а то значи и одвајање региона од евроазијског пространства и блокирање процеса модернизације простора у корист уједињавања са архаичним Авганистаном.


  Крах наивног геополитичког пројекта "америчко - руског пријатељства" и агресивно наступање САД у Евроазији, довело је до тога да је Пекинг кориговао спољну политику. Амерички противракетни системи (који данас муче Русију) треба да се разместе на само у Европи, већ и уз кинеску границу. Вашингтон је већ 2007. године наговестио да ће у сарадњи са Јапаном и Аустралијом створити и противракетни систем у Тихом океану.


  ДИЈАСПОРА МАТИРА ЗАПАД 
Сам комунистички покрет у Кини са Маом на челу, осим увођења марксизма као државне идеологије, имао је три циља: централизовати власт, тј. обновити Пекинг као главни град и политички центар; друго, уједначити економски развој унутрашњости Кине и обале, и треће, истерати странце из Кине. Укратко, ослобођење се свело на уједињење ханске Кине. Ослобођење је донело сиромаштво, али уједињење и снажну централну власт.  

 Кина је велика држава и принуђена је да се различито понаша, ако се пореди са другим великим државама. Кина има три важна геополитичка императива: подршка унутрашњем јединству ханског региона; осигурање контроле над окружујућим регионима; и заштита обале од страних завојевача.