* * *

 Руски сајт "vedomosti.ru" доноси занимљиву анализу рата у Либији постављајући хипотезу да тамо ратују не само Либија и САД (Запад), већ САД против Кине. Наиме, овакав закључак је изведен после расправе у америчком Конгресу о цени рата у Либији. Питање цене рата поставили су конгресмени председнику САД-а Бараку Обами, а он је преко свог прес-секретара одговорио: ко тражи објашњења о циљу и улози САД у операцији против режима либијског лидера Муамера Гадафија "заузима неконструктивну позицију" То јест, постављати таква питања од стране уважених чланова Конгреса је неприлично.


  Републиканац Пол Крег Робертс, у време председниковања Роналда Регана заменик министра финансија, објашњава да САД у Либији не ратује са Гадафијем, већ са Кином. У новинама "Полис џорнал" Робертс пише да су "протести против Гадафија, по свој прилици, били организовани од стране CIA у источном делу Либије, у ком се налази 80 посто резерви нафте ове државе и где велике инвестиције има Кина, управо у овом сектору".


  Да је ово тачно говори и Арно де ла Гранж за француски "Фигаро". "После недеља опрезног понашања Кина се активирала на либијском дипломатском фронту. И то на обе стране фронта. У исто време када кинески дипломати разговарају са званичницима, срели су се и са представницима"побуњеника" у Бенгазију. Јасно је да Кина жели да заштити своје интересе у Либији и да је спремна да разговара са свима. Кина је, поред нафтног сектора улагала велики капитал и у Либијске телекомуникације и железницу (подсетимо да је почетком рата Кина евакуисала чак 35.000 радника из Либије)".


 Ово је изгледа истина, јер према подацима Министарства трговине НР Кине, у марту, када је почела агресија на Либију радило је око 75 великих кинеских компанија које су заључиле послове са либијском страном у вредности од 18 милијарди и 800 милиона долара. После агресије Запада на Либију, кинеске компаније очекују гигантски губици.


  Кина је, иначе, последњих деценија економски буквално заузела цео афрички континент. На пример, године 1995. Кина је имала обим размена са Африком од шест милијарди долара, а 2000. године он је премашивао 130 милијарди долара. Према оценама Јужноафричке "Стандард бенк", 2015. године директне кинеске инвестиције у Африку достићи ће 50 милијарди долара. Кина, тренутно, из Африке увози 28 посто нафте и то има тенденцију раста.


  Кинеска геополитика пута и зида, за разлику од САД, ставља акценат у Евроазији, не на национализам и марионетску демократију, већ на консолидацију тих друштава на основу економског раста и очувања вишеетичности. Такође, Кина је постала и једина држава у свету која може успешно да одговори на информационе ратове Запада.